Sindikat Sloga: Kolektivni ugovor u Krušiku potpisan pod pritiskom

Udruženi sindikati Srbije “Sloga” saopštili su da je kolektivni ugovor u valjevskoj fabrici “Krušik” potpisan uz pritiske na predstavnike četiri sindikata i da je nepovoljniji za radnike nego prethodni.
Sindikat Sloga ocenio je u saopštenju da su odredbe kolektivnog ugovora koji je potpisao, nepovoljnije za radnike, jer je suma novca za zarade smanjena sa 35 miliona evra na 27 miliona evra godišnje.

pročitajte još

„Smanjen je regres, topli obrok, ukinuti posebni uslovi rada i plata je smanjena za više od 80 posto zaposlenih, dok je manjem delu zaposlenih, među kojima je menadžment zarada povećana za oko 10 procenata“, navedeno je u saopštenju.
Dodali su da ozbiljan problem predstavlja i „praksa da odbojkašice sa Uba i drugi partijski upošljenici dolaze na posao, a već nakon sat vremena odlaze da bi trenirali ili igrali utakmice u klubovima koji nemaju veze sa fabrikom“.
Odluku da potpiše ovakav ugovor i sindikat „Sloga“ doneo je pod pritiskom i „tesnom većinom u Odboru“, a sindikatima je, kako kažu „obećano da će odredbe o zaradama i uslovima rada biti na stolu ponovo za tri meseca.

Prvi rođendan portala Nova.rs – uspeh koji nameće još veće izazove

Portal Nova.rs danas slavi svoj prvi rođendan. Direktorka razvoja slavljeničkog portala Jelena Tušup u intervjuu za N1 je sumirala utiske, a saznali smo i kakve su ambicije i planovi portala, koji je za kratko vreme pridobio veliki broj čitatelja i jasno se pozicionirao na medijskom, digitalnom polju.
Portal Nova.rs je startovao 28. februara prošle godine, u osvit pandemije, okupivši ekipu iz 18 različitih redakcija – onlajn, novinskih, radijskih i televizijskih.
„Sve je posle toga bilo filmski, kao i u ostatku Srbije i sveta, uostalom – posle samo dve nedelje otišli smo da radimo od kuće, ređali su se policijski časovi, zatvaranja, hapšenje naše novinarke Ane Lalić…“, podseća Jelena Tušup.
Zoran Lončarević / Nova.rs
Prema njenim rečima, sve je kulminiralo tokom julskih protesta.
„Tada su jedino N1 i Nova detaljno prikazivali šta se stvarno događa ispred Skupštine. Tih dana Nova.rs je najviše porasla – izveštavali smo, kao i vi, o stvarima koje se događaju u centru grada, o kojima drugi ili nisu smeli, ili su ih debelo ‘šminkali’, ili su širili lažne vesti sa protesta. Gotovo svi čitaoci koje smo tada dobili su se zadržali, verujem zato što su prepoznali da pišemo o ljudima, događajima i stvarima kakvi jesu. Usledili su drugi i treći talas korone, sve vreme su trajali napadi vlasti“, navodi Tušup.
Portal je godinu završio na 7. mestu Gemuisove liste – sistem za merenje onlajn publike, sa više od dva miliona korisnika u Srbiji.
„To je za neke na tržištu bio šok, ali za nas nije, jer smo znali da sve vreme radimo pravu stvar i da će veliki broj ljudi to prepoznati. Tokom cele te turbulentne godine, najponosnija sam na ogroman entuzijazam i profesionalizam cele ekipe portala Nova.rs, koji svakog dana osećam iznova, jednostavno je neuništiv. Stvarno smo tek počeli“, navodi direktorka Tušup.
Zoran Lončarević / Nova.rs
Poredak onlajn portala na Gemiusovoj listi se pravi prema broju korisnika (real users), što je samo jedan od parametara koji su u opticaju – analizom se vidi da neki portal ima mnogo više korisnika od drugog, ali daleko manje otvorenih stranica (pageviews) i daleko manje provedeno vreme (time spent) posetilaca na portalu, dodaje ona.
„To nije logično ako je poseta organska, a sadržaj kvalitetan. Jedino objašnjenje je da su takvi portali ‘nabildovali’ korisnike trošeći novac da bi prikupili posetioce raznim kanalima – društvenim mrežama, pomoću Gugla ili na druge načine, i da ne jure kvalitet. Dovoljan im je jedan klik korisnika u mesec dana, makar se on zadržao samo 10 sekundi, da bi taj korisnik bio u njihovom mesečnom izveštaju. I to je sveti gral koji većina juri“, objašnjava ona.
Nasuprot tome, dodaje, Nova.rs je pored 7. mesta po broju korisnika, 6. portal u Srbiji po ukupno provedenom vremenu korisnika na sajtu.
„Što znači da oni kod nas veoma pažljivo i dugo čitaju tekstove i gledaju video sadržaj. I za oglašivače, bar one na razvijenijim tržištima, parametar provedenog vremena je veoma važan, jer su svesni da je tada mnogo verovatnije da će korisnik videti i pročitati i njihovu oglasnu poruku“, kaže Tušup.
Zoran Lončarević / Nova.rs
Tušup navodi da „u Srbiji svedočimo inflaciji ‘njuz’ portala, kao ni u jednoj drugoj zemlji okruženja“.
„Razlog nije to što su naši građani naprasno postali još veći konzumenti vesti nego inače, već je političke prirode. Vlast kreira svoje portale, kako bi preplavila tržište i što je moguće više potisnula slobodne medije. Neki od njih su, nezvanično, pod direktnom kontrolom pojedinih članova Vlade, dok su drugi indirektno zavisni od vlasti – najčešće prihodima. Kada bi se vlast sutra promenila, za kratko vreme bi poredak na listi izgledao drugačije – neki bi nestali, kao da ih nije ni bilo, a portali poput Nova.rs i N1, koji rastu organski, bez kupljene i ‘prelivene’ posete, stajali bi još bolje“, kaže ona.
Čak i poznavaoci ovog tržišta koji ne rade u medijima, dodaje Tušup, shvataju da je ovo veštačka situacija koja je tržišno neodrživa, opstaje samo dok traje ovakav odnos političkih snaga na liniji vlast-opozicija i unutar same vladajuće partije.
„Ipak, mi smo ubeđeni da će Nova.rs rasti čak i u ovim uslovima. To je utakmica na koju smo pristali, uz sve prepreke, kojih smo svesni. Oni trče sprint, jer im je vreme ograničeno. Mi trčimo maraton“, zaključuje Tušup.
Zoran Lončarević / Nova.rs
Uspeh nameće još veće izazove. Na pitanje koji su to najveći izazovi na često nedefinisanoj medijskoj sceni u Srbiji, Jelena Tušup je rekla da je najveći izazov neuređeno tržište, kao i činjenica da vladini i provladini mediji „pumpaju“ i prenose jedni druge, prelivajući korisnike od jednog do drugog portala.
„Mi smo jedini portal u prvih 10 koji nije ni u jednom velikom medijskom ‘pulu’, porasli smo potpuno organski, za svega 10 meseci. Drugi najveći izazov sa kojim se suočavamo jeste da smo, kao i N1, etiketirani kao ‘opozicioni portal’, što je potpuno besmisleno. Mi svakodnevno kritikujemo i preispitujemo vlast, i ovu, kao što ćemo i svaku sledeću. To nije opoziciono delovanje, nego novinarstvo“, ističe ona.
Dodaje da su „u svakoj normalnoj državi mediji jedan od ključnih korektiva vlasti“.
„I mi nismo ništa više, niti manje od toga. Problem je što ovdašnja vlast radi po principu – ‘ili si s nama, ili si protiv nas’, i preko svojih medija šire netačnu sliku da mi forsiramo opoziciju. Mi forsiramo pluralizam glasova i mišljenja. Činjenica da opozicije nema u državnim i paradržavnim medijima, niti na Javnom servisu, čini da svako pisanje o opoziciji ‘iskače’, ali samo zato što je endemska pojava. To je problem Vlade – pošto teško mogu da dokažu da su svi politički akteri tretirani jednako u medijima, nas koriste kao glavni ‘argument’ za to pred svojim stranim partnerima“, navodi Tušup.
Zoran Lončarević / Nova.rs
Govoreći o novinarskoj profesiji, Tušup konstatuje da je najveći problem nedostatak pravog novinarstva.
„Mi imamo sreću da naša matična kompanija United media, kao i cela United grupa, razume vrednost novinarstva, kao i vrednost autorskog dela, pa za portal Nova.rs radi više od 100 novinara, urednika, kolumnista, kritičara, foto-reportera, video-snimatelja i montažera. Dnevno produkujemo nekoliko stotina tekstova, od čega su dve trećine naše, autorsko delo. Mislim da trenutno u Srbiji ne postoji nijedan portal koji dnevno objavljuje toliko autorskog sadržaja – vesti, članaka, analiza, intervjua, komentara, izveštaja, video-priloga, podcasta… Time pokazujemo da poštujemo našu publiku, i da nemamo nameru da im serviramo ‘kopi-pejst’ novinarstvo“, kaže ona.
U tome im je, kaže, od velike pomoći i korporativno okruženje United media i United grupe.
„Kolege sa TV Nova S, čije priloge i emisije možete gledati i na portalu, razvojni centar United Cloud koji je zadužen za tehnički razvoj portala Nova.rs, advertajzing agencija CAS media, marketing agencija Direct media, kao i drugi delovi grupe. Da ne govorim o N1, Sportklubu, IDJ i Grandu, televizijama i portalima sa kojima imamo sjajnu saradnju. Podrška cele kompanije je naša velika snaga, i pruža nam slobodu da budemo nezavisni od bilo kakvog političkog ili poslovnog uticaja“, navodi Tušup.
Zoran Lončarević / Nova.rs
Portal je usmeren i na podcaste i s tim u vezi Tušup ističe da su motivisani da rade ono što drugi portali ne čine.
„Mnogo je još prostora na srpskom internetu, i mnogo poslovnih prilika. Podcast je u svetu mejnstrim forma, a u Srbiji je i dalje stvar ‘niše’. Okupili smo iskusnu i raznovrsnu podcast ekipu. Svakog dana u 16 sati imate priliku da premijerno slušate neki od naših podcasta. Tu je politička i društvena satira oličena u Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu iz ‘Dobar, loš, zao’, podcast posvećen psihologiji Miljane Nešković, sportski podcast kolega Žikice Babovića i Nebojše Todorovića, urednika nova.rs, kao i podcast o zdravom životu koleginice Nele Bunčić, naše šefice digitalnog marketinga. Ne zaboravimo podcast izvršnog urednika Milana Vukelića i koleginice Magdalene Belić, koji se bavi alternativnom kulturom, kao i projekat na koji smo posebno ponosni, a to je serijal podcasta Jelene Đoković, emitovan krajem prošle godine, a nadamo se i novoj sezoni u 2021“, kaže ona.
Odgovarajući na pitanje kako održati balans između pritiska zbog klikova i adekvatnog sadržaja, Tušup navodi da je uredništvu i menadžmentu svakog portala, prirodno, važno da to što rade bude što posećenije, čitanije i profitabilnije.
„Tako je svuda u svetu, pa i kod nas. Razlika je jedino u tome da li se ti ciljevi ostvaruju po svaku cenu, ili ne. Naprimer, po cenu istine. Nova.rs nekada i duže čeka s objavom neke vesti jer je pažljivo proveravamo, i važno nam je da pred čitaoce izađemo kada smo mi sigurni da je nešto tačno. Imamo ‘zero fake news’ politiku u redakciji. Šta to znači? Znači da ćemo maksimalno posvećeno sve proveravati. Ne znači da nam se netačna ili delimično netačna vest neće provući baš nikad, jer objavljujemo nekoliko stotina vesti dnevno, ali znači da nećemo takvu vest obrisati, već ćemo je izmeniti i napisati šta je izmenjeno, i šta u njoj nije bilo tačno. To je najbolja praksa svetskih medija, poput Njujork tajmsa ili Volstrit džurnala, kojima se takođe desi da pogreše“, kaže Tušup.
Zoran Lončarević / Nova.rs
Pored informativnog dela, ona ističe da Nova.rs ima veoma jake redakcije Kulture, Sporta, Zabave i Lajfstajla.
„I planiramo da dodatno pojačamo tu vrstu sadržaja u budućnosti. Nije sve politika, iako nekad tako izgleda. Živi smo dokaz da se, primera radi, kulturne teme u Srbiji veoma čitaju, kada se njima bavite kako treba“, konstatuje Tušup.
Govoreći o budućim planovima, poručuje čitaocima da već u martu očekuju nov veliki projekat.
„Kao što rekoh, tek smo počeli, tek planiramo da rastemo, donesemo nov kvalitet na medijsku scenu, budemo uz svoje čitaoce u svakom trenutku, i da se još dugo družimo,“ za kraj navodi Jelena Tušup, direktorka razvoja na Nova.rs.
Rođendanskim čestitkama kolegama iz Nova.rs pridružuje se i portal N1.
Nova.rs je deo United Media, u okviru koje posluje i N1.

U Hongkongu uhapšeno 47 prodemokratskih aktivista pod optužbom za subverziju

Policija u Hongkongu uhapsila je danas 47 prodemokratskih aktivista pod optužbom za subverziju prema Zakonu o nacionalnoj bezbednosti.
Bivši poslanici i borci za demokratiju već su hapšeni u januaru, ali su pušteni. Trenutno su ponovo u pritvoru i sutra će biti izvedeni pred sud, navela je u saopštenju policija.
Oni su navodno prekršili Zakon o nacionalnoj bezbednosti koji je nametnula kineska vlada zbog povezanosti sa nezvaničnim i nezavisno organizovanim glasanjem u julu prošle godine za kandidate za parlamentarne izbore.
Među optuženima su 39 muškaraca i osam žena starosti između 23 i 64 godine, saopštila je policija.

Dr Janković: U velikom smo problemu, dolaze nam cele porodice, sve je eskaliralo

Prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora KC Niš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju kaže za RTS da kao kliničar ne može da kaže da li smo na kraju trećeg ili početku četvrtog talasa, ali da može da kaže da smo u velikom problemu. Navodi da se ubrzano puni KC Niš, i da se dešavalo da po dva, tri člana iz jedne porodice premine.
Niš je, posle Beograda, grad sa najviše inficiranih koronavirusom. U tom gradu u subotu je zabeležen najveći broj novozaraženih od početka epidemije. Bilo je žurki, reagovale su sve službe, ali su „rezultati“ vidljivi. Radmilo Janković navodi da kao kliničar može da kaže da ne zna da li smo na kraju trećeg ili početku četvrtog talasa, ali može da kažem da smo u ozbiljnom problemu.

povezane vesti

„Brojke ne padaju, dolaze nam cele porodice i to je sve eskaliralo i ide nezaustavljivo ka komplikaciji. Imamo gotovo 50 odsto više pacijenata u KC Niš u odnosu na prethodnu nedelju. Ubrzano punimo kapacitete, Infektivna više nema mesta. I jako veliki broj teških pacijenata koji se preliva iz Vranja i Surdulice koje gotovo više da nemaju mesta ka Kruševcu i Nišu“, kazao je Janković.
Juče u Nišu više od 200 novozaraženih, što je, napominje, apsolutno neprihvatljivo.
„Oko Niške tvrđave su poznate kafane, mi moramo naredne dve do tri nedelje da zaboravimo na kafane da bismo sve te sretne trenutke ponovo doživeli. Ako ovako nastavimo ovo neće biti dobro“, kazao je Janković za RTS.
Dodaje da smo „nažalost pokazali da smo svojeglavi“.
„Moguće je zaraziti se posle prve doze vakcine i kod onih tipova vakcina gde se imunitet sporije stvara, kao kod ‘Sinofarmove’. Nešto ide brže kod drugih vakcina. Jedini magični ključ je masovna vakcinacija, mnogo masovnija nego što je ova, i pridržavanje mera. Ne mogu bitku dobiti lekari i moderni lekovi, samo vakcinacija i mnogo, mnogo bolje poštovanje mera“, ističe Janković.
Navodi da nije član Kriznog štaba i da se tamo nalaze i lekari i političari.
„Mislim da je apsolutno neprihvatljivo da napravimo društveni ambijent u pandemiji da se dogovorimo da svakog dana umre 20 do 30 osoba. Ne postoji alternativa i ekonomski modalitet, a kamoli da se natežemo da li će biti sat duže ili kraće. Ovo nije dovoljno preko vikenda, idemo u ozbiljan problem, smanjićemo i broj vakcinisanih sa ovolikim brojem zaraženih, opet ćemo napuniti bolnice. Apelujem na društvenu empatiju“, naveo je Janković.
Prema njegovim rečima ovo što se dešava je apsolutno nedopustivo.
„Podjednako je nedopustivo i ponašanje u patrijaršiji i na Dunavskom keju. Dešavalo se da po dva tri člana iz iste kuće premine. Mislim da je ovo prevršilo svaku meru i da se moramo uozbiljiti“, zaključio je Janković.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

IZJAVA DANA: Ko je za Jovu Bakića veća katastrofa – Vučić ili Đilas?

IZJAVA DANA: Ko je za Jovu Bakića veća katastrofa – Vučić ili Đilas? Član izvršnog odbora Partije radikalne levice (PRL) i sociolog Jovo Bakić govorio je na tribini “Srbija nije kolonija” i ustvrdio da ona to jeste. Srbija jeste kolonija, i to ne samo SAD i EU, već iOvaj članak […]

Popović: U Srbiju večeras stiže novih 100.000 ruskih vakcina Sputnjik Ve

U nedelju uveče u Srbiju stiže novih 100 hiljada ruskih vakcina Sputnjik Ve, najavio je ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.
On je jutros razgovarao telefonom sa ruskim kolegom, ministrom industrije i trgovine Ruske Federacije, Denisovim Manturovim. Tokom ovog razgovora, prema rečima Popovića, potvrđeno je da „bratska Srbija ostaje prioritet u isporuci vakcina za Rusiju“, saopštilo je Ministarstvo.

povezane vesti

Popović je istakao da je ova isporuka potvrda najboljih odnosa Srbije i Rusije. „Ovo je još jedan dokaz da uvek možemo da se oslonimo na našu rusku braću i da kao mnogo puta do sada u našoj istoriju, Rusija nikada nije ostavila Srbiju na cedilu“, rekao je Popović.
On je naveo da će vakcine odmah po pristizanju na aerodrom Nikola Tesla biti transportovane u Institut Torlak, odakle će u ponedeljak biti distribuirane u centre za vakcinaciju širom Srbije.
Popović je podsetio da je Srbija dogovorila nabavku ukupno dva miliona vakcina iz Rusije i da će celokupna količina vakcine biti isporučena Srbiji do kraja aprila.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Velika bioskopska akcija “CINEMA DAN – SVAKI DAN” u Kombank Dvorani do kraja marta

Velika bioskopska akcija “CINEMA DAN – SVAKI DAN” u Kombank Dvorani do kraja marta U susret proleću, bioskop Kombank Dvorana pripremio je svojim posetiocima specijalnu filmsku zabavu po promotivnim cenama karata za sva filmska ostvarenja. Kako su bioskopi i dalje najbezbednije mesto za izlazak i zabavu, u okviru velike akcijeOvaj […]

Kisela kupusara

Jednostavna pita u kojoj će uživati cela porodica, pogotovu sada kada je sezona kiselog kupusa.
Sastojci:
glavica kiselog kupusa
500 gr kora za pitu
3 jajeta
čaša kisele vode
kašičica mlevenog bibera
crvena paprika – slatka i ljuta (a može i malo dimljene, ako imate)
Priprema:
Izdinstati luk, pa mu dodati iseckan kupus. Dinstati dok kupus ne omekša. Kad se prohladi, dodati mu biber, jedno jaje i kiselu vodu. Izmešati.
Premaz za kore:
U šolji od 250 gr razmutiti kašikom jedno jaje, dodati dva prsta ulja, i do vrha napuniti vodom.
Šerpu prečnika 28 cm nauljiti i pobrašnjaviti.
Prvu koru poprskati kašikom premaza, pa preko staviti drugu koru, i na nju kupus. Urola se i oblikuje u puža i stavi u šerpu. Tako raditi dok ima kora i fila. Ako vam ostane fil, posuti ga odozgo, kao i ostatak premaza.
Premazati sve jednim umućenim jajetom.
Peći 10 minuta na 220 stepeni, pa smanjiti na 200, i peći još oko 40 minuta (zavisi od rerne).
Pečenu pitu poprskati vodom, prekriti pamučnom krpom i pustiti da se malo odmori.
Uživajte!

Nemački imunolog pozvao na odobrenje vakcine AstraZeneka za starije od 65 godina

Nemački imunolog Karsten Vacl pozvao je svoju zemlju da se predomisli i dozvoli upotrebu vakcine AstraZeneka starijim od 65 godina.
Vacl koji je šef Nemačkog društva za imunologiju, rekao je za BBC da očekuje da regulatori promene svoju odluku i preporuče vakcinu i starijim osobama i pozvao kancelarku Angelu Merkel da se vakciniše AstraZenekinom vakcinom pred kamerama kako bi uverila ljude u njenu bezbednost.

povezane vesti

Nemačka komisija za vakcine trenutno preispituje svoju preporuku.
Poziv profesora Vacla usledio je posle nedavne studije u Škotskoj koja je pokazala da je AstraZeneka efikasna i kod starijih osoba.
Nemačka je jedna od nekoliko država EU koje su izrazile sumnju u efikasnost vakcine kod starijih ljudi.
Zemlja koja ima veoma veliki broj zaraženih trenutno se bori da izbegne treći talas epidemije.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.
Evropska agencije za lekove (EMA) odobrila je za upotrebu AstraZenekinu vakcinu u januaru za sve starosne grupe.
Medjutim regulatori u nekim zemljama, ukuljučujući Francusku, Nemačku i Italiju, preporučili da se ne koristi za starije od 65 godina, uz obrazloženje da nemaju dovoljno podataka o njenoj efikasnosti kod starijih ljudi.
Nemačke zdravstvene vlasti do sada sikoristile manje od 300.000 od 1,17 miliona doza vakcine AstraZeneka koju je zemlja dobila.
U januaru je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da vakcina nije efikasna za starije, što su britanska vlada i britanski regulatori oštro demantovali.
Farmaceutska kompanija AstraZeneka je saopštila da je vakcina efikasna u svim uzrastima.

Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio novu pomoć zbog pandemije

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je novi paket pomoći ugroženima pandemijom koronavirusa vredan 1,9 hiljada milijardi dolara koji je predložio predsednik Džozef Bajden.
Bajden je u subotu u Beloj kući pozvao i Senat da usvoji njegov predlog, preneo je Glas Amerike.
„Nadam se brzoj akciji. Nema vremena za gubljenje. Ako delujemo sada odlučno, brzo i smelo, možemo konačno da budemo uspešni protiv virusa. Možemo konačno da pokrenemo ekonomiju. Ljudi u ovoj zemlji previše i predugo pate“, poručio je američki predsednik.
Članovi Predstavničkog doma, tela koje je pod kontrolom demokrata, glasali su za predlog gotovo po partijskoj pripadnosti – 219 naprema 212.
Demokrate su poručile da je zbog i dalje loše ekonomske situacije i pola miliona izgubljenih života u pandemiji, bila potrebna brza i odlučna akcija.
Većina republikanaca smatra da je novi paket pomoći, koji bi trebalo da nadoknadi troškove vakcina i drugih medicinskih potrepština za borbu protiv pandemije kovida 19 – preskup.
Broj preminulih od posledica kovida 19 ove nedelje je premašio pola miliona Amerikanaca, dok su milioni ljudi usled zdravstvene krize i dalje bez posla.
Paket obezbedjuje dodatnih 1.400 američkih dolara direktnih isplata pojedincima i hitnu finansijsku pomoć domaćinstvima, malim preduzećima i lokalnim i državnim vladama.
Naknade za nezaposlene i poreske olakšice za građane sa nižim prihodima, kao i porodice sa decom takodje su obuhvaćene tim predlogom. Kao i pomoć poslovnom sektoru, poput ugostiteljstva i avio-industrije.
Saopšteno je da je podneto 730.000 zahteva za pomoć nezaposlenima što je, kako je ukazao Sekretatijat za rad, za 111.000 manje u odnosu na broj prijavljenih pre dve sedmice.
Po okončanju rasprave i glasanja u Predstavničkom domu predlog prelazi u Senat gde je odnos republikanaca i demokrata izjednačen – 50:50. Glas koji bi mogao da prevagne ima aktuelna američka potpredsednica Kamala Haris.
Demokrate u Senatu planiraju da iskoriste proceduralnu meru da bi mogli da usvoje zakonski predlog o pomoći bez podrške republikanaca.