Janković povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta: Sećanje ne sme da izbledi

Danas je dan sećanja na jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva, počinjenog u ime stvaranja „više ljudske rase“, koje ne sme i ne može da izbledi, ocenila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Povezane vesti

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Milioni nevinih žrtava opominju nas da zapamtimo da jačanje antisemitizma, radikalne desnice, netolerancija i govor mržnje mogu dovesti do toga da drugi i drugačiji postanu manje vredni, nepoželjni, pa čak i opasni neprijatelji, protiv kojih je dozvoljeno boriti se svim raspoloživim sredstvima, poručila je Janković u saopštenju.
„Sistematičan, beskrajno hladan, surov progon pripadnika ‘manje vrednih’ naroda i mehanizam ubijanja nedužnih žrtava predstavljaju najdrastičniju personifikaciju diskriminacije, strahote koje nikada ne smemo dozvoliti da se ponove“, naglasila je poverenica.
Ocenila je da je holokaust mračan, uznemirujući podsetnik na to do čega može dovesti ubeđenje da su neki ljudi manje vredni od drugih i da zato sećanje na njega „moramo da prenosimo novim generacijama i da ih učimo vrednostima tolerancije, uvažavanja i poštovanja svakog ljudskog života“.
„Moramo da stvaramo društvenu klimu u kojoj niko ne sme biti ugrožen zbog svoje rase, pola, porekla, religije, seksualne orijentacije ili druge lične karakteristike, jer samo tako možemo živeti ravnopravni i slobodni“, zaključila je Janković.

Molekularni biolog o novim sojevima: Virus nije smrtonosniji, brže se širi

Direktor Instituta za biohemiju Univerziteta Gete u Frankfurtu molekularni biolog dr Ivan Đikić izjavio je u Novom danu, govoreći o novim sojevima koronavirusa, da “nije virus smrtonosniji, nego su posledice širenja virusa smrtonosnije”. “Sojevi imaju određene bolje sposobnosti za virus, a to je lakši ulazak u naše ćelije i brže širenje. Pošto se brže širi populacijom, tako se brže širi i našim ćelijama, to dovodi do posledica da je sama bolest teža kod ljudi kod kojih je ušao, zato je 30 odsto veća smrtnost”, kaže on.
Govoreći o novim sojevima koronavirusa, kaže da su izolovani u poslednja tri meseca.
„U ta tri meseca su vršena detaljna istraživanja. Sojevi imaju određene bolje sposobnosti za virus, a to je lakši ulazak u naše ćelije i brže širenje. Pošto se brže širi populacijom, tako se brže širi i našim ćelijama, to dovodi do posledica da je sama bolest teža kod ljudi kod kojih je ušao, zato je 30 odsto veća smrtnost. Nije virus smrtonosniji, nego su posledice širenja virusa smrtonosnije“, kaže on.
Govoreći o vakcinama i imunitetu, kaže da „mnogo stvari zavisi od pojedinca“.
„Ne može se govoriti o grupi, nego svako od nas ima svoj status. Kakav je vaš imuni sistem, mnogo je različitih faktora. Jedan od faktora je i stres, mnogi ljudi su pod stresom, a on definiše dozu steroida u našem telu koji imaju direktan uticaj na imuni sistem. Stres je uistinu jedan od važnijih faktora“, kaže on.
Ističe da bi i vakcinisani, i dalje, trebalo da nose maske.
Kako je rekao, u ovoj pandemiji, globalnoj krizi, naučnici, stručnjaci svih vrsta su se ujedinili i delovali.
„Ove vakcine su zaista posledica ujedinjenog zajedničkog rada i kooperacije među naučnicima širom sveta. Momentalno je problem uticaj politike i nestručnosti mnogih političara, da nisu globalno delovali, nego lokalno“, kaže.
Rešenje je, smatra on, toliko blizu koliko mi kao svet shvatimo našu odgovornost.
„Sve mere ne deluju ako ljudi ne primenjuju te mere. Verujem da bi do kraja ove godine, ako se problemi s vakcinom reše, tada verujem da bi do kraja ove godine moglo doći do kontrole virusa i 2022. bi mogla biti godina novog života, ali može se dogoditi i drugo, ako ne budemo dovoljno kontrolisani, da sve ovo traje dve, tri godine, tada bismo imali dugoročnu krizu, sa mnogo problema u privredi, psihi…“, kaže on.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Studija CDC: U školama nije uočeno brzo širenje koronavirusa među decom

Sudije sprovedene u SAD i nekim evropskim državama pokazale su da u školama u kojima se praktikuje nošenje zaštitnih maski, pazi se na održavanje fizičke distance i primenjuju se ostale mere opreza, a ne sprovode se sportske aktivnosti u zatvorenim prostorima, nije uočeno tako brzo širenje koronavirusa među decom, objavili su istraživači američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Pitanje rizika od zaraze kovidom u školama i o tome da li treba deci omogućiti fizički odlazak u škole ili nastaviti sa online nastavom „vruća je“ tema rasprava u mnogim zemljama, uključujući.

Povezane vesti

I premda ima dokaza o prenosu infekcije među decom za vreme fizičkog boravka na nastavi u školama, „dostupni podaci pokazali su ohrabrujuće rezultate i ukazuju na mogućnost povratka učenika na nastavu u škole uz pridržavanje svih propisanih mera“, napisali su stručnjaci u članku objavljenom u časopisu „Journal of American Medical Association“ (JAMA).
„S obzirom na to da su se mnoge škole na međunarodnom nivou ponovno otvorile, istraživači su evidentirali slučajeve zaraze koronavirusom na nastavi, ali malo je dokaza koji bi upućivali na to da su škole znatno doprinele povećanom prenosu virusa“, objavio je CDC.
Autori su izneli rezultate nove CDC studije sprovedene u ruralnim školama u Viskonsinu, gde su se učenici i osoblje strogo pridržavali uputstava o nošenju zaštitnih maski. Pokazalo se da je mogućnost zaraze kovidom-19 u 17 tamošnjih osnovnih i srednjih škola bila 37 odsto niža nego u široj zajednici, a među osobljem škola nije zabeležen nijedan slučaj zaraze.
U studiji sprovedenoj u Viskonsinu samo se sedam od 191 slučaja zaraze, ili 3,7 odsto, među 5.530 učenika i osoblja škola u periodu od 31. avgusta do 29. decembra 2020. povezalo sa zarazom u školskim ustanovama. Koronavirusom su bili zaraženi isključivo učenici, a ne i nastavnici i ostalo odraslo osoblje škola.
„S obzirom na rezultate sprovedene studije, čini se malo verovatnim da će se odrasle osobe, odnosno zaposleni u školama, uz pridržavanje odgovarajućih mera, poput fizičke distance i nošenja maski, zaraziti kovidom u učionicama“, rekla je glavna autorka studije Ejmi Falk iz američke grupe bolnica i klinika Aspirus.
Naučnici CDC su u članku objavljenom u časopisu JAMA napisali da bi zatvaranja škola moglo  negativno da utiče na obrazovni razvoj mladih i na njihovo mentalno zdravlje.
Pritom ističu da su u zaštiti od infekcije virusom ključne mere kojih se treba i dalje pridržavati – nositi maske, održavati fizičku distancu, nastojati što češće provetravati prostorije i sprovoditi brza antigenska testiranja da bi se što pre izolovali asimptomatski slučajevi zaraze.
Istovremeno bi trebalo „ograničiti sportske školske aktivnosti u dvoranama i ona školska takmičenja koja povećavaju rizik od prenosa virusa“, smatraju u CDC.
Istraživači su proučavali rezultate studija i dostupne podatke iz američkih škola u Misisipiju, Severnoj Karolini i Viskonsinu ali i  iz škola u nekim evropskim državama.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Hargitai, EBRD: Vreme je da se započne dugoročno planiranje „izlaska iz uglja“

Prema poslednjem izveštaju EBRD-a o tranziciji, Srbija je na 15. mestu među 38 zemalja u kojima EBRD posluje. Ipak, iako Srbija ima bolje rezultate od većine drugih ekonomija Zapadnog Balkana i dalje zaostaje za novim državama članicama EU u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, rekla je u razgovoru za eKapiju direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitai.

Hargitai kaže da prostora za napredak ima, a da će fokus EBRD-a u 2021. biti na podsticanju zelenih investicija, povećanju veština kod mladih, a time i zapošljavanja, kao i na pružanju podrške ženama preduzetnicama.

„Ove godine planiramo da pokrenemo novi program posvećen mladim preduzetnicima uz podršku švedske vlade. Uz kombinaciju EBRD kredita i finansijskih garancija koje finansiraju donatori, poboljšaćemo pristup finansiranju i poslovnim savetima za mlade preduzetnike. Ono što je najvažnije, želeli bismo da na agendi Srbije više istaknemo prelaz sa uglja u proizvodnji i potrošnji energije. Vreme je da se započne dugoročno planiranje ‘izlaska iz uglja’ u narednih 15 do 20 godina“, istakla je Hargitai za eKapiju.

Kada je reč o sektoru državnih preduzeća, on je, kako ističe Hargitai – relativno velik i obično ima lošiji učinak nego u drugim evropskim zemljama ili kada se poredi sa privatnim sektorom.
Novi sistem državnog vlasništva
„EBRD je podržao srpsku vladu u razvoju nove politike državnog vlasništva, koja bi trebalo da doprinese boljem korporativnom upravljanju u državnim preduzećima – ali ovo nije jedini problem u sektoru državnih preduzeća. U skladu sa programom MMF i uz savete EBRD, vlada se saglasila da usvoji, u februaru-martu 2021, Politiku državnog vlasništva i akcioni plan za pružanje strateške vizije državnog vlasništva, uključujući ciljeve vlasništva, finansijske i ciljeve javne politike, smernice za izveštavanje i praćenje i proceduralne smernice za izbor i rad odbora direktora“, navela je ona.
Efikasniji sektor državnih preduzeća je, dodaje – važna tema i u interesu je vlada.
„Veća efikasnost se može postići ili promenom vlasništva ili unapređenjem korporativnog upravljanja. EBRD je spremna da podrži vladu Srbije na bilo koji način da odluči da učini javna preduzeća efikasnijim. Kao što je prethodno pomenuto, trenutno pomažemo vladi da razvije politiku državnog vlasništva u skladu sa najboljim standardima“, istakla je Žužana Hargitai.

EBRD je u toku prethodne godine bio podrška privatnom sektoru. U pitanju su ulaganja za konkurentnost i oporavak privrede, u iznosu od 679 miliona evra. Regionalna direktorka EBRD navodi da je strategija ove institucije za 2021. godinu – „Building back better economies“.
„To znači da ćemo ne samo nastaviti da podržavamo ekonomije u kojima ulažemo u oporavku od krize izazvane kovidom 19, već ćemo im pomoći da iz krize izađu bolje, otpornije, zelenije, inkluzivnije i bolje opremljene za tehnologije 21. veka. U 2020. najveći deo ulaganja EBRD bio je namenjen privatnom sektoru, malim i srednjim preduzećima ali i velikim kompanijama. Ovaj trend će se nastaviti i 2021. godine finansiranjem domaćih i stranih investitora i finansiranjem lokalnih malih i srednjih preduzeća“, istakla je ona i dodala da se planira i pokretanje novog programa posvećenog mladim preduzetnicima uz podršku švedske vlade. 

Što se tiče javne infrastrukture, EBRD, kaže, radi na nekoliko prioriteta, uključujući projekat sa preduzećima za sisteme daljinskog grejanja, regionalni program upravljanja čvrstim otpadom i dalja ulaganja u sektor navodnjavanja u poljoprivredi.
„Sa našim partnerima, KfW Group, povećaćemo finansiranje energetske efikasnosti u javnim i stambenim zgradama i planiramo savetodavnu podršku Ministarstvu rudarstva i energetike za uspostavljanje nacionalnog fonda za energetsku efikasnost. Kako raste fokus na zeleni saobraćaj, tako će i modernizacija železnice takođe biti visoko na našoj agendi ulaganja i prioriteta za 2021. godinu“, istakla je Žužana Hargitai.

Otvoren novi punkt za vakcinaciju u Zrenjaninu, vakcinisan i gradonačelnik

Punkt za vakcinaciju protiv koronavirusa otvoren je u zrenjaninskoj sportskoj hali “Medison”, a među onima koji su se vakcinisali bio je i gradonačelnik tog grada Simo Salapura.
„Kao što smo i obećali, uspeli smo da otvorimo ovaj punkt i nakon što sam primio vakcinu, želim da poručim sugrađanima da veruju lekarima, da veruju struci i naučnim dostignućima, jer, vakcinacija je jedini način da savladamo koronu i da zaštitimo svoje zdravlje“, rekao je novinarima Salapura.
On je rekao da u tom gradu opada broj zaraženih i da je prvi put od 24. novembra manje od 1.000 aktivnih slučajeva zaraženih koronavirusom u tom gradu.
Kazao je da je za Srednjobanatski okrug dopremljeno još 900 doza „Sinofarm“ vakcina, od čega je 300 namenjeno za Zrenjanin, što je sa već postojećim zalihama dovoljno za još dva dana vakcinacije.
Koordinatorka za masovnu imunizaciju ispred Kriznog štaba Grada Zrenjanina Gordana Đurić kazala je da je punkt u hali „Medison“ prvi vaninstitucionalni punkt van matičnog Doma zdravlja, otvoren zbog sve većeg broja ljudi koji žele da se vakcinišu.
Ona je zahvalila na pomoći volonterima Crvenog krsta Zrenjanin, kao i Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Rusanda“, koja je pomogla u kadru sa tri lekara i sedam medicinskih sestara.
Pored ovog punkta, u hali „Medison“ radiće i vakcinalni punkt u staroj Specijalističkoj poliklinici gde će, u zavisnosti od broja pacijenata, raditi dve, tri ili četiri dostupne ekipe.
„Trenutno je to dovoljno obzirom na broj pacijenata, a ukoliko bude potrebe sigurno je da ćemo razmišljati o povećanju broja punktova“, kazala je Đurić.
Zavodu za javno zdravlje Zrenjanin do sada je dostavljeno 8.715 doza vakcine protiv koronavirusa, i to 8.400 doza kineskih i 315 doza Fajzerove, a vakcinisano je više od 5.000 osoba.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Tepić: Cilj udruživanja Telekoma i Telenora je uništenje SBB-a

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić ocenila je u Novom danu da najavljeno spajanje kompanija Telekom Srbija i Telenor predstavlja “poslednji i najsnažniji udarac režima da od Srbije napravi Vučićev tamni vilajet”. “Cilj udruživanja Telekoma i Telenora je da bi se uništio SBB. To je je jednako nepostojanju TV N1 i Nove S. I za mene je to apsolutno alarmantno”, istakla je ona.
„To je ono što ovu situaciju dovodi to stanja alarmantnosti. Volela bih da preterujem, volela bih da se ne ostvare moje slutnje koje me toliko uznemiravaju. Ono što se sada pokušava je da se jedna privatna kompanija, uz pomoće druge – državne, udružuju kako bi uništile, eliminisale i iz Srbije isterale treću privatnu kompaniju ne zbog profita, nego zbog održavanja rejtinga partije i bratije. Zbog uticaja na sredstva javnog informaisanja, gde između ostalih spadaju i kablovski kanala u okviru Telekoma koje treba da preuzme Telenor“, istakla je Tepić.

Povezane vesti

Ona je dodala da će ukoliko taj plan uspe „ostati bez SBB-a i TV N1, kao i Nove S“.
„Cilj udruživanja Telekoma i Telenora je da bi se uništio SBB. To je je jednako nepostojanju TV N1 i Nove S. I za mene je to apsolutno alarmantno“, poručila je Tepić.
Ona je komentarišući saopštenje Telenora upitla javno pitanje Petru Kelneru, novom vlasniku Telenora, da li je svestan da ovaj posao koji želi da sprovede sa Telekomom podrazumeva uništenje druge, konkurentske kompanije?
Tepić je istakla da to uopšte nije u evropskim standardima poslovanja, niti je u skladu sa onim što je saopštila kompanija Telenor.
„Sada je poslednji trenutak da se Telenor povuče iz ovog posla. Ja molim kompaniju Telenor da ponovo pogleda sve što su joj Telekomovi izvršioci u ime SNS podmetnuli, i da bude svesna da je ovo potpuno suprotno evropskim standardima, kao i da treba da se povuče iz ovog posla. Ako to ne uradi, pretpostavljam da će morati da reaguje i Evopska unija, jer je to evropska kompanija“, napomenula je Tepić“.
Ona je ocenila da na ovaj način predsednik Srbije Aleksandar Vučić uoči izborne godine „fingira postojanje demokratskih i slobodnih medija, samo da bi sačuvao svoje izvore informisanja, a eliminisao N1 i Novu S“.
„On to radi sve preko Telekoma. Mi već imamo TV Kurir, gde je novcem građana obezbeđeno privatniku Igoru Žeželju da kupi i tabloid Kurir, i da osnuje i TV Kurir koja se emituje preko Telekoma. Pravi se i „Euronews“ kanal , koji treba da počne da radi u aprilu. A znate li ko zove novinare da se zaposle tamo? Suzana Vasiljević (savetnica predsednika Aleksandra VUčića). Imam informacije da je zvala više novinara da se zaposle na toj televiziji kako bi njihova lica, i njihov profesionalni status doprineo tome da se fingira sloboda medija u Srbiji. Dakle, to je isto Vučićev kanal“, kazala je Tepić.
Ona je kazala da je novcem Telekoma kupljen i Tanjug, posredstvom kompanije koja je u vlasništvu porodica Joksimović i Grčić.
„Količina nepoverenja u televizije sa nacionalnom frekvencijom je tolika da su Vučić, Vladimir Lučić i ostali smislili plan da bi fingirali slobodne medije i na mala vrata ih kao informativne kanale plasirali građanima. Za sve vreme bi radili na cilju da unište SBB“, zaključila je Tepić.

Moskva ublažava mere, smanjuje se broj zaraženih koronavirusom

Grad Moskva nastavio je sa ublažavanjem mera, koje su mesecima na snazi zbog pandemije koronavirusa, nakon što je smanjen broj novozaraženih.
„Pandemija se povlači i naša dužnost je da stvorimo uslove za oporavak privrede“, izjavio je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin.
Barovi, restorani i noćni klubovi moći će ponovo da rade posle 23h, a za 30 odsto zaposlenih više nije obavezan rad od kuće.
Međutim, novim merama nije ukinuta zabrana okupljanja na otvorenom, u trenutku kada pristalice ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog pozivaju na proteste u nedelju, drugi vikend zaredom.
Prvi protesti zbog hapšenja Navaljnog organizovani su 23. januara u Moskvi i širom Rusije. Sobjanin je ocenio da su demonstracije neprihvatljive zbog epidemije.
Gradonačelnik Moskve je izjavio da epidemiološka situacija nastavlja da se poboljšava u gradu od 12 miliona stanovnika.
„Više od 50 odsto kreveta je slobodno na kovid odeljenjima, prvi put od sredine juna“, rekao je on.
U Moskvi je u utorak registrovano 2.317 novozaraženih, dok se od bolesti oporavilo 5.572.
Prema zvaničnim podacima, Rusija od početka pandemije ima 3.756.931 zaraženog i 70.482 žrtve.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

UN Rapporteur questions criteria used to investigate Serbian NGOs

A UN special rapporteur told the Voice of America on Wednesday that the criteria used by the Serbian authorities criteria in choosing which Ngos to investigate on suspicion of money laundering and financing terrorism are not clear.
Fionnuala Ní Aoláin, the UN Special Rapporteur on Promotion and Protection of Human Rights While Countering Terrorism, officially contacted the Serbian government after the department in charge of preventing money laundering and the financing of terrorism demanded information from commercial banks about the financial transactions of at least 37 organizations and 20 individuals.
Ni Aolain said that she received a long and detailed reply from the Serbian authorities which shows that they were responsive. However, we still have to discuss why those specific NGOs and non-profit organizations were singled out to be investigated, she said and voiced hope that detailed talks will be held with the government to explain why NGOs engaged in civil and political liberties are being investigated.
The Serbian government said in its 25 page reply that the investigation was conducted to protect the non-profit sector from possible abuse by getting information about the sector’s size and activities. Ni Aolain warned that this could jeopardize the non-profit sector, adding that she made that clear in her letter. Information, including financial, which is private, sensitive and could compromise individuals because they have a high level of protection which includes international protection of human rights, should never be gathered. She said that just the idea that anyone could randomly collect that information makes things complicated.
The rapporteur said that under Financial Action Task Force (FATF) guidelines states should not do that but have to have reasonable and strong reasons as well as clear and transparent way of choosing which specific non-profits to investigate. She warned that there is no evidence to prove claims that the non-profit sector is getting preferential treatment.

Majka stradalog u bombardovanju RTS: Vladaju oni koji su ih stavili na žrtvenik

Žanka Stojanović, majka Nebojše Stojanovića koji je stradao u NATO bombardovanju zgrade RTS, izjavila je povodom najave da će Radna grupa Vlade Srbije za bezbednost novinara uvrstiti u plan rada i utvrđivanje odgovornosti međunarodnog faktora, da se porodice žrtava pribojavaju da se tu radi o “daljem zamagljivanju istrage koju je Republičko javno tužilaštvo protivzakonito zaustavilo 2011”.
Stojanović je za list Danas izjavila da je „Tužilaštvo, kršeći Ustav, odbilo da procesuira prijavljene nedvosmislene materijalne dokaze da je Vojska Srbije, kojoj je bilo naredjeno da evakuiše ljudstvo i tehniku iz RTS-a, na rezervno (bezbedno) mesto rada, i ignorisala tu naredbu, uprkos mnogostrukim najavama, koje je i sama analizirala, da će RTS biti cilj napada“.
„Takođe, Ministarstvo odbrane i Vojna obaveštajna služba i danas prikrivaju dosije Pravne uprave Ministarstva odbrane br. 466 iz 2001. godine, i druge precizno imenovane dokumente, koji crno na belo dokazuju da su vojska i Vrhovni savet odbrane bili unapred obavešteni o tačnom času napada na RTS, ali da su ljude ostavili da poginu“, kazala je Stojanović.
Radna grupa Vlade Srbije za bezbednost novinara je najavila da će, na predlog Udruženja novinara Srbije (UNS), u plan rada uvrsti utvrđivanje odgovornosti međunarodnih faktora za žrtve bombardovanja RTS.
Ona je rekla da „prava adresa UNS-u treba da bude u Tužilaštvu, a ne neko u NATO“, i dodala da „oni koji su ih stavili na žrtvenik sada vladaju Srbijom“.
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, u NATO bombardovanju zgrade RTS-a poginulo je 16 zaposlenih.

NAJKOLEGA: Miloš Pavlović, rukovodilac u Sektoru revizije Deloitte

NAJKOLEGA: Miloš Pavlović, rukovodilac u Sektoru revizije Deloitte Miloš Pavlović je profesionalac u svom poslu i osoba na koju rukovodstvo kompanije uvek može da se osloni. Ono što je mnogo važnije sa aspekta njegovih kolega je da je Miloš dobar čovek, timski orijentisan i uvek raspoložen da pomogne kako mlađimOvaj […]