Месец: јануар 2021.

Hjuston Rokitsi deklasirali su Vašington Vizardse 107:88, a uprkos tome što može da igra samo ograničeni broj minuta, Džon Vol odigrao je dobro protiv svog bivšeg tima, tima koji ga je 2010. birao kao prvog pika na draftu. Vol je Vašingtonu ubacio 24 poena (9-21 iz igre), uz 2 skoka i 5 asistencija.
Stigao je i da se zakači sa Raselom Vestbrukom, tako da su obojica dobili po tehničku grešku. Osim Vola, kod Rokitsa (skor 7-9) istakli su se Viktor Oladipo sa 20 poena (7-21 iz igre), Demarkus Kazins upisao je 19 poena (6-11 iz igre), 11 skokova i 5 ukradenih lopti, a rezervista Erik Gordon dao je 20 poena (6-13 iz igre, 4ast).
[embedded content]
Za Vizardse (skor 3-10) standardno najefikasniji bio je Bredli Bil sa 33 poena (12-28 iz igre), dok je Rasel Vestbruk upisao 19 poena (7-17 iz igre), 11 skokova, 7 asistencija, ali i 6 izgubljenih lopti. Vašingtonu je zbog sigurnosnih protokola u vezi sa virusom korona nedostajalo šest igrača, među njima i Deni Avdija.
[embedded content]
Atlanta i dalje igra bez povređenog Bogdana Bogdanovića, ali je pobedila Los Anđeles Kliperse 108:99 za devetu pobedu u sezoni, uz osam poraza. Najbolji je bio Tre Jang sa 38 poena (12-23 iz igre, 11-11 penali), 3 skoka i 5 asistencija, Hanter je ubacio 22 poena, a Klint Kapela imao je 13 poena (6-11 iz igre) i 18 skokova. Huerter je svih 13 poena ubacio u poslednjoj četvrtini u kojoj se meč rešavao.
Za Kliperse (13-5), koji su bili oslabljeni neigranjem Džordža i Lenarda, ali i Patrika Beverlija, Redži Džekson imao je 20 poena (8-16 iz igre), 7 skokova i 8 asistencija, dok je Serž Ibaka dodao 15 poena, 5 skokova i 3 asistencije. Ivica Zubac imao je 13 poena (3-5 iz igre, 7-8 penali) i 10 skokova.
[embedded content]

U centru za obuku pasa u češkom planinskom selu blizu nemačke granice Renda, Kep i Laki su na ispitu. Njuše nekoliko metalnih posuda u kojima su komadi tkanine pacijenata zaraženih koronavirusom, negativnih donatora ili lažnih uzoraka. 
Grupa stručnjaka za obuku pasa tvrdi da je kod pasa primećena 95-odstotna uspešnost u detektovanju kovida na uzorcima s ljudskim mirisom.
„Studijom želimo potvrditi sposobnost pasa da otkriju kovid-19 i tako obučene pse koristiti u borbi s pandemijom“, kazao je vođa projekta Gustav Hotovi.
„Metoda bi trebalo da funkcioniše i za druge bolesti, čak i smrtonosnije od ove“ dodao je.

Povezane vesti

Trener Lenka Vlahova je rekla AFP-u da je prva studija koja je potvrdila da su psi sposobni detektovati tkivo koje je napao virus sprovedena u SAD pre otprilike deceniju.
„Virus menja ljudsko tkivo, a to utiče i na promenu specifičnog mirisa osobe“, rekla je.
Hotovi, penzionisani kinolog koji je počeo obučavati pse krajem avgusta, kaže da se taj specifičan miris „toliko promeni da je psima odmah primetan“.
Uzorci se dobijaju običnim trljanjem komada pamuka o pacijentovu kožu. Ispitivači tada treba da osiguraju da na uzorcima nema virusa kako se psi ne bi zarazili.
Koristeći se istom metodom, finski stručnjaci koriste pse za testiranje na serodromu u Helsinkiju i tvrde da su psi u detekciji virusa sto odsto tačni.
Vlahova kaže da bi Česi želeli raditi s finskim kolegama, kao s i nemačkim i francuskim timovima koji rade na sličnom projektu. Razlika je u tomu što Česi na ovom projektu volontiraju i rade u svoje slobodno vreme, suprotno od njihovih zapadnih kolega.
Kinolog Katerina Jančarikova kaže da svaki pas može biti obučen za otkrivanje dok god je kooperativan.
I dok je Vlahova odvela Rendu na zasluženi odmor, Hotovi je na trening izveo šnaucera Lakija koji je željno njušio posude, sada drugačije razmeštene, prije nego što je lako identifikovao onu pravu.
Hotovy je rekao da su psi jednako reagovali kad su ih treneri pustili u obližnju kuću gde se nalazio oboleli od kovida.
„Odmah su skočili na njegov krevet s istom srećnom reakcijom kao kad nanjuše pravi uzorak u centru za obuku“.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Predsednik misli da zaslužuje spomenik, pa je to javno i rekao. To je najmanje što priliči njegovom velikom delu. I još da bude heroj svojih ili tuđih memoara, teške literature koja se bavi njim samim. Svet je postao Titanik u ledenom okeanu, tako je parabolično ocenio sudnu bitku oko vakcina. Ko dobije cepivo preživeće, uloga vođe u tome je najveća, pa postoje svi razlozi za strah i nemir koji udruženo stiskaju sa svih strana. Samo njemu dugujemo svoje postojanje.
Naša je budućnost na kratkoj uzdi i zapala je u šake mahnitog vladara, sklonog da obavlja opite nad svima koji pristaju. Nekakva baba Vanga bi možda prorekla da nam slede muke dok se ne navrši pola ove godine, a zatim dolazi bolje vreme: zarobljeni će zbaciti okove, bolesni će naći spas a umrli zasluženi mir. Oni što sada vladaju izgubiće slobodu koju su drugima oteli. Stiže novi vođa na nečemu belom, da li je at ili nešto drugo još se ne zna. I on će nam doneti izgubljene čast i slavu, i sebi i nama. Ovaj dosadašnji nestaje negde, odlazi, niko ne zna gde, niti će iko saznati. Možda među monahe iskušenike, obezbedio je sebi mesto u Hilandaru, da tamo tihuje i igra basket sa kaluđerima.

Pročitajte još kolumni

Čudne su staze gospodnje, niko ne može znati šta ga čeka i hoće li dočekati.
Gatanje koje sam ovde ovlaš naveo, ispustivši mnoge vidovite detalje, prepričao mi je poznanik kao deo januarske razbibrige koju je slučajno čuo. Rekavši uzgred da nam na našu sramotu, sudbinu proriču onostrane babe a ne stvaramo je mi sami.
Babe ili mi, to je sasvim svejedno u melanholiji koja pospane spasava od užasa. Svejedno je šta nas čeka, zar nam nije tako bilo godinama? Duško Petričić je javno izneo svoje viđenje stvari u izvrsnom likovnom radu. Karikaturi, dakle: silovanje Srbije kao model vladanja, pri čemu Srbija ćuti, a možda će jednom i progovoriti ako dođe do daha. Napasnik je dužan da pokaže sebi i svima surovu potenciju, kako bi se inače držao sna o mestu na vrhu spomenika, koje mu svakako pripada.
Ta ideja o postamentu i figuri u rangu Nemanje, izrečena je uzgred, u jednom od naleta samoljubivog pijanstva: dizaćete vi meni spomenik! Eto zadatka koji možda nije moguće izbeći. Graditelji kipova i rušitelji grada pažljivo slušaju vodeću misao, možda namerni da je ostvare kao još jedno fantastično ruglo. Lako je naći trg, poseći sve na njemu, skloniti ono što je postojalo, sve što podseća na sve što je nestalo, podići čudo koga nikad nije bilo. Spomenik može da bude uspomena na živoga, ovaj model nije u stanju da čeka sud istorije, jer on sudi istoriji.
Vajar udvorica će sačiniti kip sa glavom kralja koji još vlada, biće tamo lepši nego što je inače, jer drugačije ne može. I biće jednoga dana dovezen šleperima parče po parče, uspravljen i uzdignut do visokih zgrada, kako bi odozgore gledao sve što je stvorio. Na otkrivanju sebe govoriće lično, zadivljen gigantskim delom vajara koje je skoro u rangu njegove neuporedive slave.
Ova je projekcija deo mita koji se gradi za nepostojeću budućnost. Fikcija ili ne, ali njeno je oživljavanje moguće kad sve drugo zaćuti. Na tome se radi svim silama: ućutkati N1, Danas, Vreme, NIN, Peščanik. Tada je moguće slušati samo jednu misao iz tame, bez oponiranja i replika, bez pitanja, nedoumica, sumnji, otpora i traganja za bilo čime što omogućuje otvaranje prozora. I zijati u visine, prema vrhovima obeliska.
U školama, u javnim zgradama, u vojsci i policiji, obešena retuširana fotografija vođe koga svi vole. Onih koji to negiraju više nema. Ljudi bez te jedine emocije nisu u njegovom svetu.
Ovo je košmar koji je ostvariv. Buđenje bi moglo da bude još gore. Orvelova zemlja u zlatnom Periklovom dobu, svako je svakome veliki brat. Vođu prisluškuje vođa lično, želi da konačno sazna šta zaista misli. Borba protiv mafije se nastavlja, ali više nije potrebna. Pobeđena je tako jer su svi mafijaši postali članovi partije. Glava mafije ne seče glavu mafije.
Ali, šta je sa vidovitom prorocima? Zar nije rečeno da sredinom godine sve ovo pada, i da stiže novi vođa. A on će osvajati vlast, jačati moć, dovodiće svoje ljude, dignuće sebi spomenik i ispisati svoje memoare. I opljačkaće već opljačkano.
Dakle, svejedno je, glasi poruka sa vrha spomenika, svaka je pobuna uzaludna, ništa se ne menja, ja sam ovde zbog vas živ uklesan u večnost.
Država je dobila ime sablasti koja misli na naše spasenje.
Vreme je da krenemo u susret Čudovištu.
A tamo će svako od nas dobiti 30 evra i rešiti se svoje duše.

Serbian Parliament Speaker Ivica Dacic accused Tanja Fajon MEP of siding with the opposition and losing her objectivity.
Dacic told the pro-government Happy TV that Fajon, chair of the European Parliament Delegation to the EU-Serbia Stabilisation and Association Parliamentary Committee, discredited herself and could not take part in the inter-party dialogue between the authorities and opposition. Fajon was part of a European Parliament delegation which mediated the first stafe of that dialogue.
According to Dacic, Fajon has taken the side of the part of the opposition which includes Dragan Djilas’ Party of Freedom and Justice (SSP). “They should be helping with that dialogue not taking anyone’s side. They have lost some kind of objectivity,” Dacic said. “How can anyone think that Fajon is objective,” he said.
Fajon told Nova S on Tuesday that she was told by fellow MEP David McAllister, who chairs the Committee on Foreign Affairs, that Dacic requested her exemption from the inter-party dialogue in a telephone conference.
Dacic said that he would speak to McAllister by phone again next week.

Novinar Bete Ivan Protić izjavio je u Novom danu da bi ujedinjenje kompanija Telenor i Telekom predstavljalo politički potez vlasti u našoj zemlji i pokušaj da se stave pod kontrolu nezavisni mediji.
„S obzirom kako su se odvijala preuzimanja svih pet kanala sa zemaljskim pokrivanjem, koji su sada pod kontrolom vlasti, meni se čini da je to jedan politički potez da se stave pod kontrolu oni koji postavljaju pitanja i traže odgovore od vlasti. Pogotovo što je sada Telenor u vlasništvu češkog biznismena za koga ne znamo mnogo, ali čini mi se da nije baš najsjajniji primer otvorenog poslovanja“, kazao je Protić.

Povezane vesti

Prema njegovim rečima, pored političke ovaj slučaj karakteriše i finansijska konotacija, i ujedinjenje Telenora i Telekoma bi dovelo do monopolističkog položaja na tržištu.
„To bi dovelo do toga da ta nova anglomeracija diktira cene onako kako njoj odgovaraju“, istakao je Protić.
On podseća da Telekom i Telenor imaju većinski udeo na prostoru mobilne telefonije, tako da će im  biti olakšana mogućnost diktiranja cena „po namerama onog koji usluge pruža, a ne po realnom stanju“.
„Ako imate monopol u video sadržajima, onda opet možete da diktirate cene i odnos medija prema vlasti“, kaže on.
Komentarišući rad Komisije za zaštitu od konkurencije, Protić smatra da ona svoj posao nije nikada radila nikad kako treba.
„Imali ste primer da su Prva i B92 dok su još imale grčkog vlasnika u vlasništvu obe kompanije, a po zakonu je bilo dozvoljeno da stranac poseduje samo 49 posto. Međutim, Komisija tu nije reagovala, kao što nije reagovala ni u mnogim drugim slučajevima. Ona će reagovati onako kako odgovara političkom vrhu zemlje“, ocenio je Protić.
Na pitanje da li bi u ovom slučaju mogle da reaguju međunarodne institucije, on navodi da je Evropska Unija dugo vremena „spava“ što se tiče stanja u medijima, i da se tek skoro „probudila“.
„Godinama je stanje u medijima u Srbiji katastrofalno, a ocene koje stizale iz EU su bile vrlo blage i tek pre jedno godinu, godinu i po dana su postale nešto oštrije. Ljudima u EU je potpuno jasno  šta se ovde dešava, ali se postavlja pitanje političkog profita, da li kritikovati ili ne“, smatra Protić.