Аутор: rtz.rs

Četvrta sezona serije “Sluškinjina priča” (The Handmaid’s Tale) počinje da se emituje 28. aprila na servisu Hulu. Pred početak emitovanja, objavljen je trejler za novu, reklo bi se, uzbudljivu sezonu.
Serija sa 15 Emi nagrada, nastavlja se novom sezonom čija je krilatica – „Neka zavlada sloboda“.
„Nastavlja se tamo gde smo stali, borbom Džun za slobodu protiv Gileada. Ali rizici koje ona preuzima donose neočekivane i opasne nove izazove, a želja za pravdom i osvetom preti da je proguta i uništi najdraže veze“, najavljuju iz Hulu-a.
„Sluškinjina priča“ je američka serija koju je stvorio Brus Miler, kao adaptaciju istoimenog romana kanadske književnice Margaret Atvud. Radnja serije se odvija u alternativnoj sadašnjosti nakon Drugog američkog građanskog rata u kojoj su žene, zvane sluškinje, prisiljene na seksualno i porođajno ropstvo u novostvorenoj državi Gilead.
Glavnu ulogu u seriji igra Elizabet Mos.
Serija se prikazuje od 2017. godine.

Američki plejmejker Kodi Miler Mekintajer napustio je Partizan i preselio se u redove francuskog Burga, koji sa klupe predvodi Savo Vučević.
Dvadesetšestogodišnji organizator igre u subotu je potpisao ugovor sa učesnikom Evrokupa.
Miler-Mekintajer od 19. januara nije bio u sastavu tima iz Humske, ali je bio pod ugovorom sa Partizanom. U Humsku je letos stigao iz Cedevita Olimpije kao zamena za Korija Voldena, koji se preselio u Crvenu zvezdu, međutim, nije opravdao očekivanja.
Amerikanac je u ABA ligi prosečno beležio 12.6 poena, 2.9 skoka i 3.1 asistenciju. U Evrokupu imao učinak 13.1 pon, 3.9 skoka i 4.5 asistencija.

Načelnica Odeljenja sanitarne inspekcije Svetlana Mijatović rekla je da je u Srbiji u poslednja 24 sata zbog kršenja epidemioloških mera zatvoreno deset objekata, od kojih su četiri u Beogradu.
„Deset objekata koji su zatvoreni su ugostiteljski i oni su apsolutni rekorderi u kršenju mera“, rekla je Mijatović za RTS.
Dodala je da su u tržnim centrima poštovali mere, dok je u marketima izrečeno deset prekršajnih prijava, uglavnom zbog nenošenja maski.
Ona je istakla da je svakog dana na terenu 1.600 inspektora koji obave od 3.500 do 4.000 nadzora.
Kazala ja i da se mere u velikom procentu poštuju.
Zbog pogoršanja epidemiološke situacije ugostiteljski objekti i trgovinski centri tokom vikenda rade do 14 časova, a sprovođenje novih mera nadziru ekipe komunalne milicije sa inspekcijama.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Radnici fabrike “Fijat Plastik” poslati su na plaćeno odsustvo, pa će generalni štrajk zbog smanjenja zarada nastaviti u martu, rečeno je Beti u Štrajkačkom odboru.
Član Štrajkačkog odbora Bojan Božović rekao je da će plaćeno odsustvo trajati do četvrtka, 4. marta.
On je naveo da je ono bilo planirano, tako da se ne može reći da je upereno protiv štrajka, ali ako se oduži biće.
Prema Božovićevim nezvaničnim saznanjima, odsustvo bi moglo da traje do 9. marta.
Najavio je da će u fabrici, koja proizvodi branike za Fijatov 500L, štrajk biti nastavljen u martu, onog dana kada se radnici vrate na radna mesta.
Radnici „Fijat Plastik“ traže regres u iznosu koji je bio pre 1. januara, umesto umanjenog za više od 50 posto.
Zahtev štrajkača je i da naknada za dane plaćenog odsustva bude 65 odsto umesto 60, čime će biti izjednačena sa onom koju primaju u sestrinskoj kompaniji „Fijat Krajsler Automobili Srbija“.

Evropska unija pozvala je svog ambasadora na Kubi Alberta Navara da objasni zašto je potpisao kontroverzno pismo američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, u kojem se od njega traži da ukine sankcije Havani i da počne da normalizuje odnose sa tom ostrvskom državom.
Portparol šefa evropske diplomatije Žozepa Borela rekao je da je od Navara zatraženo da „dođe u Brisel i pruži objašnjenja“, navodi briselski portal Politiko.
Borelov portparol Peter Stano kazao je da je Unija tražila od Navara i „da dostavi belešku sa detaljima o tom slučaju“, ali nije odgovorio na pitanje da li će Navaro biti opozvan.
Borel je pozvao Navara u Brisel nakon što mu je 16 poslanika Evropskog parlamenta ove nedelje poslalo pismo, tražeći od njega da opozove ambasadora na Kubi.
Poslanici su u pismu Borelu kritikovali nekoliko Navarovih poteza, pre svega njegovu „neprihvatljivu inicijativu“ ovog meseca, kada je potpisao otvoreno pismo Bajdenu, pozivajući ga da „lično preduzme operativnu akciju“ na ukidanju trgovinskog embarga Kubi i ograničenjima u vezi s putovanjima na ostrvo.
U pismu koje je Navaro potpisao SAD su pozvane da „prestanu da budu neprijateljski sused“ Kubi i da „prestanu da se mešaju u unutrašnja pitanja“ Kube.
Borel je ovog meseca lično kritikovao američki embargo Kubi, na konferenciji za novinare sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom u Moskvi.
Međutim, činjenica da je jedan diplomata Unije, najverovatnije na sopstvenu inicijativu potpisao pismo sa zahtevima američkom lideru, bila je znak za uzbunu.
Poslanici EP su naveli da se ambasador obratio vladi treće države, prijatelja i saveznika EU, za koju nije akreditovan, i zatražili da on „smesta bude zamenjen“.
Pismo Bajdenu potpisali su uglavnom obični Kubanci, među kojima su umetnici, profesori, novinari i studenti, navodi Politiko.

Grupa građana “Kreni – Promeni” postavila je kod Doma omladine u Beogradu bilbord sa velikim pamučnim plućima kako bi ustanovili za koliko će dana ona pocrneti.
To će utvrditi zahvaljujući senzoru za merenje zagađenja, koji je takođe postavljen na bilbord, a ispisana je i adresa sajta gde će građani naći rezultate tog merenja.
Predsednik Udruženja za zaštitu u ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) Savo Manojlović u pisanoj izjavi podsetio je da je prikupljeno više od 51.000 potpisa podrške inicijativi „Rešenje za zagađenje“.
Od ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović zatraženo je da podrži tu inicijativu, kojom je predloženo da sredstva iz budžeta predviđena za subvenciju elekričnih hibridnih vozila budu usmerena na zamenu ložišta.
UZUZ
„Iako je Irena Vujović dopisom načelno podržala aktivnosti tražimo konkretne i čvrste garancije. Da li će pluća pocrneti pre nego što ministarka Irena Vujović odgovori“, upitano je u saopštenju koje je potpisao Manojlović.
Inicijativu „Rešenje za zagađenje“ pokrenuli su UZUZ, „Kreni – Promeni“, Beogradska otvorena škola (BOŠ), Eko straža i nekoliko drugih udruženja.

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović podržava predlog izmena i dopuna Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru koje je Sindikat doktora medicine Crne Gore prosledio svim poslanicima u Skupštini Crne Gore, saopšteno je iz Vlade.
U saopštenju se dodaje da je Abazović gostujući u emisiji „Nedelja u petak“ na A1 TV kazao da iako upućeno pitanje resorno njemu ne pripada, on ima vrlo jasan stav o tome, pišu podgoričke „Vijesti“.
„Smatram da drugim funkcionerima treba smanjiti zarade, a povećati lekarima. Po meni je to pravedno rešenje. Kada kažem „funkcioneri“, mislim na one iz prve kategorije koji imaju najviše zarade u zemlji“, kazao je potpredsednik Vlade.
U saopštenju piše i da je Abazović rekao da se i ranije zalagao za to da Crna Gora ima progresivnu stopu oporezivanja zarada, što bi značilo da one najmanje zarade ostanu iste ili da se povećaju, a da oni koji imaju veću zaradu imaju veće poreske obaveze, čime bi se napravila pravedna distribucija.

Prvo jače sunce i već razmišljanja o odmoru. I bojazan. Hoće li i ova godina da bude poput prošle, kada su putovanja zbog koronavirusa pala u drugi plan. A kako je onima koji od turizma žive?
„Hoće li biti turizma ove godine? Kao i lani ako bude. Ne verujem ništa više. Sve je začepljeno, još uvek“, kaže Doriano Šain.
„Ove kuće za odmor sigurno rade, Istra je puna, u to sam siguran. A mi koji imamo te apartmane ipak, podbacili smo najmanje 50-60 posto. Evo, nadamo se da će biti bolje“, dodaje Krešimir Smernjak.
U hotelu mali simpozijum – šefova. Kurs kreativnog kuvanja. Upravo imaju sat „Uvod u čokoladu”. A za koga će kuvati, mislimo u sebi…
„Po ovom sad što vidimo, još uvek se nije otvorila neka potražnja za leto, nadamo se da će to pred Uskrs, čak iza Uskrsa, kad popuste ove mere u našem okruženju. Iako je kod nas vanredna situacija što se tiče korone, naše okruženje nam ne dozvoljava da uživamo u punom turizmu, čak ni na pola, sad kad gledamo, popunjenost nam je jako, jako slaba“, izjavio je hotelijer Deniz Zembo.
Definitivno zabrinjavajuće. Uskrs je uvek uvod u sezonu, a ovaj će biti veoma siromašan.
„Upita nešto ima, ja komuniciram i s malim iznajmljivačima i hotelijerima, ali sve je to još uvek sramežljivo. U stvari svi prate prvo kod sebe situaciju, a onda i kod nas.Tako da nadamo se sad kad je počela vakcinacija, kod nas su brojke pale, da će se i drugi mesec se to stabilizovati i da bi onda peti mesec krenula sezona“, kaže Sanja Cinkopan Korotaj, direktorka TZ Pule.
Ali, Evropa je u strahu, Brisel izgleda sablasno, policijski sat, tvrdi Valter Flego koji se upravo vratio iz Parlamenta.
A hoće li Evropa zaista uvesti te kovid pasoše?
„Kovid pasoš koji bi ograničavao slobodu kretanja je diskriminacija. I iz tog razloga ne očekujemo i nikako ne mogu prihvatiti da on bude dokument s kojim bi se moglo ući ili izaći u neku zemlju. On može biti nešto da se pojednostavi, a nikako da se ograničava putovanja“, smatra Flego, koji je poslanik u Evropskom parlamentu.
Nekakva kovid dokumenta će se sigurno uvesti, ali kad, i šta će ona zaista značiti, ne znaju ni evropski šefovi. Leto u ovom trenutku, čini se, nikad nije bilo dalje…

Mesec dana nakon što je zrenjaninski Vodovod objavio da Fabrika vode ne ispunjava nijednu od 34 tačke iz ugovora sa Gradom i da svojim radom ugrožava vodovodni i kanalizacioni sistem, ta ista fabrika saopštava kako je spremna da ponovo preuzme vodosnabdevanje Zrenjanina. Takav zahtev uputili su upravo Vodovodu koji ih je nedavno kritikovao, a na čiji izveštaj čelnici grada ni posle mesec dana ne reaguju.
„Od 14. decembra, kada se dogodio incident sa metanom koji je došao sa sirovom vodom, i kada su povređena dva radnika, urađeno je sve što su od nas tražile inspekcije“, tako iz zrenjaninske Fabrike vode javnost obaveštavaju da su, dva i po meseca nakon eksplozije, spremni da preuzmu vodosnabdevanje grada.
Za Zrenjanince koji godinama postavljaju pitanja o radu Fabrike vode, takav potez nije iznenađenje.

POVEZANE VESTI

„Taj zahtev koji je stigao iz Fabrike vode je zapravo pokušaj da odlože rešenje, odnosno da dođu u neku bolju pregovaračku poziciju. Jer ono što je sramota da predstavnici Grada i Vodovoda ćute“, kaže Dušan Kokot iz NVO „Građanski preokret“.
Pre mesec dana javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ saopštilo je rezultate monitoringa svoje stručne komisije – da Fabrika vode nije ispunila nijednu od 34 tačke iz ugovora, da je njen rad nestabilan i da ugrožava vodosnabdevanje i kanalizaciju. Ugradnjom sistema za detekciju gasa i evakuaciju vazduha, kojom su se iz fabrike pohvalili, ništa od upućenih zamerki nisu rešili, kaže profesor sa Prirodno-matematičkog fakulteta.
„Ovde je popravljena samo sigurnost ljudi na radu, da ne dođe do eksplozije metana iz bunara. Ali onaj deo koji je objavio Vodovod i koji je komisija dala primedbe, to se ne može tako brzo rešiti“, kaže profesor Božo Dalmacija.
Upravo zbog toga zahtev da preuzmu vodsnabdevanje upućen zrenjaninskom Vodovodu neće dobiti potvrdan odgovor, nezvanično saznaje N1.
Dok u Fabrici vode navode da će nastaviti razgovore sa gradonačelnikom o daljoj saradnji, ni mesec dana nakon saopštenja gradskog vodovoda da ta fabrika ugrožava vodosnabdevanje, prvi čovek Zrenjanina se ne oglašava. Ni ovog puta nije bio voljan da pred kamerom objasni može li to postrojenje, kom su do sada dali milion evra za prečišćenu vodu i preko 100 miliona dinara na ime subvencija i pozajmica, rešiti višedecenijski problem.
Nezvanično, u gradu čekaju izveštaj još jedne stručne komisije. Profesor Dalmacija, koji u njenom radu ne učestvuje, kaže da ne očekuje velika odstupanja od izveštaja Vodovoda.
„Ako imamo moralne stručnjake, da poštuju svoju struku, mislim da ne bi trebalo da se razlikuje. Možda u nekim delovima bude i pooštren. Kad je u pitanju vodovod, tu javnost mora biti u potpunosti obaveštena. To piše i u direktivi Evropske unije o vodi, piše i u našim pravilnicima“, kaže Dalmacija.
„Taj zid ćutanja je nestvaran. ako je stručna komisija rekla da ne valja ništa, šta onda mi još čekamo? Da građani zaborave šta je pisalo“, pita Kokot.
Zrenjanincima je voda zabranjena za piće već 17 godina. U proteklih šest fabrika vode predstavlja im se kao rešenje, uz mnogo obećanja, ali malo odgovora na pitanja od javnog interesa.

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, koja je trebalo da se održi u petak, odložena je za sledeću nedelju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je tako odlučeno zbog toga što se čeka završetak veštačenja dokaza o kriminalnoj grupi Veljka Belivuka. Planirano je da se građanima pokažu, kako on navodi, “šokantni dokazi”, ali da on ne želi da se time ugrozi dokazni postupak.
Objašnjenje za petak otkazane sednice Saveta za nacionalnu bezbednost dao je predsednik – dan kasnije, na jednoj privatnoj televiziji. A onda još jednom najavio da će nakon sednice narod biti šokiran, i da je to blaga reč za ono što nas očekuje.
„A onda ćemo reći ljudima o čemu se sve radi i pokazati ljudima nešto što je blagogovoreći jezivo. Da bi ljudi onda mogli da vide da li se iza svega krije politika, zaštita režima ili se krila borba protiv jedne ili više kriminalnih grupa“, kazao je Vučić.

POVEZANE VESTI

Kaže predsednik i da će biti „interesantno“, ali ne za svačije oči.
„Kada budemo prikazivali određene stvari i kada budemo saopštavali određene stvari, moraćemo unapred da kažemo da svi sklone decu… Biće interesantno“, dodao je.
„Rekao sam narod će biti šokiran. Narod neće biti šokiran. Cela Evropa i ceo svet će biti šokirani“, ocenio je Vučić.
Prethodne nedelje, na ulicama Beograda ponovo akcije pretresa i hapšenja. Prvo je policija upala na splav Fristajler, pa u klub Kasina. Privela Aleksandra Kajmakovića, poznatijeg kao Aca Bosanac, vlasnika mnogih beogradskih restorana i klubova. Zatim u petak, Damjana Šobića, jednog od vođa navijačke grupe Alkatraz.
Dinamika policijskih pretresa u aferi kriminalne grupe Velje Nevolje, je ipak neobična.
„U ovakvim akcijama je uobičajeno da policija obavi pretrese objekata koordinarino. Na taj način se onemogućava saradnicima kriminalne grupe da uklone neke dokaze ili papire. Međutim, vidim da je ovde primenjena drugačija strategija“, navodi novinarka KRIK-a Bojana Pavlović.
Šobiću, osumnjičenom za nedozvoljeno držanje oružja, određen je pritvor do 30 dana.